PUTINOV VELIKI PLAN DOŽIVEO TEŽAK UDARAC! Ukrajinski napadi ogolili slabosti Rusije, šteta će se sanirati mesecima
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Ukrajinski napadi dronovima pogodili su centre Sbera i Jandeksa, a potpuna sanacija štete mogla bi da traje do šest meseci.
- Napadi su dodatno usporili rusku AI industriju, koja već kuburi sa čipovima, strujom i ograničenim kapacitetima data centara.
Ukrajinski napadi dronovima na centre za obradu podataka kompanija Sber i Jandeks u oktobru dodatno su pogoršali probleme ruske industrije veštačke inteligencije, koja se već suočavala sa poteškoćama u nabavci čipova i obezbeđivanju električne energije neophodne za dalji razvoj, piše ruska Moskva tajms.
Kremlj računa na to da bi veštačka inteligencija mogla da poveća produktivnost i ublaži nedostatak radne snage izazvan demografskim padom, koji su dodatno pogoršali rat u Ukrajini i odlazak kvalifikovanih radnika iz zemlje. Predsednik Vladimir Putin postavio je veštačku inteligenciju u središte svojih planova za oživljavanje investicija i podsticanje dugoročnog ekonomskog rasta, pozivajući Rusiju da razvije sopstvenu "suverenu" infrastrukturu i standarde.
Objekti pogođeni u oktobru činili su približno 11 odsto ukupnih kapaciteta ruskih centara za obradu podataka. Iako je većina usluga obnovljena, list Komersant objavio je da bi potpuna sanacija štete mogla da potraje do šest meseci.
Jandeks je u utorak saopštio da je ponovo omogućio pristup približno 97 odsto podataka korisnika svojih klaud usluga pogođenih napadima, dok je preostalih tri odsto trajno izgubljeno.
Jedna nastavnica koja predaje putem interneta izjavila je za Moskva tajms da platforma Progressme, koju koristi za nastavu i koja se oslanja na Jandeksove usluge, i ovog meseca ima probleme u radu. Ona je, kao i drugi sagovornici ovog lista, govorila pod uslovom anonimnosti iz bezbednosnih razloga.
Rusija ima resurse, ali nema dovoljno struje za razvoj veštačke inteligencije
Na prvi pogled, Rusija deluje kao zemlja koja ima odlične preduslove za nagli razvoj veštačke inteligencije. Raspolaže ogromnom teritorijom, obilnim energetskim resursima i velikim brojem tehnoloških stručnjaka.
Međutim, čak i pre ukrajinskih napada, ograničeni kapaciteti elektroenergetske mreže u najvećim gradovima, visoki troškovi izgradnje i nedostatak naprednih čipova usporavali su širenje centara za obradu podataka neophodnih za obučavanje i pokretanje AI modela.
Moskva i Sankt Peterburg zajedno imaju oko 80 odsto ruskih centara za obradu podataka, a njihove elektroenergetske mreže približavaju se granicama kapaciteta. Pojedini investitori zbog toga odlučuju da grade sopstvene elektrane kako bi obezbedili snabdevanje strujom, što dodatno povećava početne troškove.
Tehnološki gigant Jandeks, koji razvija model YandexGPT, prošle godine je saopštio da ima poteškoća da obezbedi dovoljno električne energije za proširenje svoje AI infrastrukture.
"Kapaciteta jednostavno nema. Neće vam biti odobreno onoliko električne energije koliko vam je potrebno", izjavio je Aleksandar Krajnov, direktor razvoja veštačke inteligencije u toj kompaniji.
German Gref, generalni direktor Sbera, kompanije koja je razvila AI model GigaChat, izjavio je na konferenciji o veštačkoj inteligenciji u septembru da infrastrukturna ograničenja stavljaju Rusiju u nepovoljan položaj u odnosu na Kinu.
"Nismo u ravnopravnom položaju sa kineskim kompanijama, koje se danas praktično ne suočavaju sa ograničenjima kapaciteta", rekao je Gref.
Procenjuje se da Rusiji svake godine nedostaje do 300 megavata novih kapaciteta centara za obradu podataka. Očekuje se da će Moskovska oblast tokom 2026. dobiti svega 66 megavata novih kapaciteta, umesto prvobitno planiranih 199 megavata, dok bi Sankt Peterburg trebalo da dobije oko 15 megavata.
Sankcije i nedostatak čipova dodatno koče rusku industriju
Sankcije su u međuvremenu otežale uvoz strane opreme, dok je slabljenje rublje povećalo troškove.
Rusija nema razvijenu domaću proizvodnju naprednih procesora potrebnih za AI servere, uključujući grafičke procesore.
Prema podacima portala CNews, oprema proizvedena u Rusiji čini svega 15 do 20 odsto tehničke opreme koja se koristi za izgradnju centara za obradu podataka.
David Martirosov, generalni direktor kompanije RTK-TSOD, podružnice Rostelekoma koja upravlja centrima za obradu podataka, izjavio je da je ruska proizvodnja serverskih rekova pala sa 14.000 u 2024. na svega 5.000 u 2025. godini.
"Ovo je veoma ozbiljno. Ako se ovaj trend nastavi, suočićemo se sa sistemskim nedostatkom", upozorio je Martirosov.
Kompanije koje razvijaju centre za obradu podataka već su pod pritiskom visokih troškova zaduživanja, a sada bi mogle da budu primorane da izdvajaju dodatna sredstva za zaštitu svojih objekata od ukrajinskih napada.
Jedno od rešenja o kojima se raspravlja jeste izgradnja podzemnih centara za obradu podataka, što bi bilo 40 odsto skuplje od konvencionalne gradnje, objavio je Komersant.
Izgradnja objekata dublje u unutrašnjosti zemlje, u regionima poput Sibira ili Urala, teoretski bi mogla da smanji pritisak na elektroenergetske mreže Moskve i Sankt Peterburga, kao i izloženost ukrajinskim napadima.
Međutim, takve lokacije često imaju slabiju mrežnu povezanost, udaljenije su od glavnih internet čvorišta i raspolažu manjim brojem stručnjaka za održavanje opreme.
Rusija daleko iza SAD i Kine u trci za veštačku inteligenciju
Prema podacima koje je objavio Komersant, Rusija raspolaže sa približno 1,8 gigavata kapaciteta centara za obradu podataka.
Kompanija DC Market Insights procenjuje da Sjedinjene Američke Države imaju kapacitet od 50,4 gigavata, Kina 30,9 gigavata, a Nemačka, najveće evropsko tržište prema ovom pokazatelju, tri gigavata.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov priznao je u julu da Rusija "ne može da se takmiči sa vodećim američkim jezičkim modelima", ali je istovremeno tvrdio da se nalazi "među pet zemalja koje učestvuju u trci".
"I nadam se da ćemo, uz nadljudske napore, uspeti da smanjimo zaostatak", rekao je Peskov.
Međunarodne procene, međutim, ukazuju na to da bi stvarna situacija mogla da bude još nepovoljnija.
Rusija se ne nalazi među prvih deset zemalja ni na Stanfordovoj rang-listi AI Vibrancy, koja meri razvijenost nacionalnih sektora veštačke inteligencije, niti prema proceni Ujedinjenih nacija o sposobnosti država da koriste veštačku inteligenciju.
Na obe liste Rusija zaostaje za Sjedinjenim Američkim Državama, Kinom i Indijom. Ruski modeli takođe nisu zastupljeni na rang-listi platforme Artificial Analysis.
"Dok ChatGPT i DeepSeek transformišu globalni ekonomski pejzaž, ruski AI projekti poput GigaChata predstavljaju proizvode namenjene uskom segmentu domaćeg tržišta, naročito državnom sektoru", napisao je analitičar Aleksej Kiseljov za Carnegie Politika.
Rat u Ukrajini otežava dugoročne investicije u AI
Pojedini predstavnici ruske IT industrije upozoravaju da bi ovo zaostajanje moglo da preraste u trajni strukturni problem, dok jasan plan za preokretanje situacije ne postoji.
Jedan IT stručnjak zaposlen u velikoj ruskoj banci izjavio je za Moskva tajms da Rusija poseduje znanje potrebno za razvoj sopstvenih sistema veštačke inteligencije, ali da rat otežava kompanijama planiranje velikih investicija.
"To su projekti vredni više milijardi dolara koji zahtevaju jasno razumevanje toga koje komponente možemo da proizvodimo u zemlji, koliko ćemo zavisiti od stranih dobavljača, od kojih konkretno i koliko će sve to koštati", rekao je on.
Dodao je da bi planiranje takve strategije moglo da bude teško "imajući u vidu trenutno međunarodno okruženje".
Kompanije takođe moraju da procene koliko novca mogu da izdvoje za zaštitu svojih objekata, a da pritom zadrže troškove izgradnje i poslovanja pod kontrolom.
"Niko ne zna koliko će dugo trajati oružani sukob i koliko će biti intenzivan", zaključio je sagovornik.
(Kurir.rs/TheMoscowTimes)